Glavna tema razgovora se naravno i dalje zadržava u polju regenerativne detoksifikacije, i to na koji način najbojle možemo shvatiti ovaj proces i primeniti ga u cilju lične transformacije. Da bi smo to postigli neophodno je temeljno razumevanje jednog od najvažnijih principa prirodnog zdravlja koji glasi MANJE JE VIŠE.
Manjak
Na prvi pogled posmatrano izjava: manje je više mora delovati krajnje naopaka. Naše životno iskustvo, a posebno naša sistemska uslovljavanja dovode nas do zaključka da manje definitivno mora biti manje i nikako drugačije. Ako odemo u prodavnicu i potrošimo nešto novca, definitivno nemamo više nego kada smo krenuli. Čak i ako uračunamo namirnice koje smo pazarili svesni smo činjenice da su se tu mnogi ugradili i da i dalje imamo manje nego pre. Ovakva korelacija dovodi do povezivanja manjka sa nečim negativnim i vrednim izbegavanja u svakoj situaciji. Taj potrošački mentalitet u potpunosti je preslikan i na sferu zdravlja, što se može primetiti čak i u svakodnevnom govoru. Ukoliko je neko bolestan ili se požali da se ne oseća baš najbolje prvo što ćemo ga pitati je šta mu fali. Prvo što nam pada na pamet je da taj čovek nečega nema dovoljno . Mora da mu je potrebno nešto dodati da bi se bolje osećao. Tako dolazimo u situaciju da u svoj režim konstantno dodajemo tablete, praškove i suplemente ne bi li smo uspeli da manjak zdravlja korigujemo i uspostavimo balans.
Višak
Ipak, uzrok poremećenog balansa se u najvećem broju situacija se nalazi upravo u višku određenih elemenata, čije prisustvo telo pokušava da kompenzuje. Kada se ovakav sistem kompenzacije krene iscrpljivati telo ispada iz ravnoteže i stvara se iluzija manjka. Ovo se dešava jer telo fakat nema dovoljno elemenata kojima bi kompenzovalo nagomilane viškove. Fokus se pomera sa osnovnog nivoa problema na naredni nivo tako što se posledica počne smatrati uzrokom čime se pravi uzrok gubi iz vida. Ovakvom zamenom teze zauvek se možemo vrteti u prividu manjka i dodavati elemente u svoj protokol pokušavajući da se konačno izbalansiramo, potpuno nesvesni da samo dodajemo ulje na vatru i povećavamo višak koji je u startu stvorio problem.
Odricanje
Kaže se da je jedna od najboljih definicija ludila raditi jedno te isto, a očekivati drukčije rezultate. Ovo je možda i najočiglednije prikazano u mentalitetu manjka i stalnog dodavanja radi dostizanja zdravlja. Ipak, moramo imati u vidu da su neke pojave u stvarnosti obrnuto proporcionalne. Kada na ovaj način sagledamo prirodu problema uviđamo da moramo svoje ponašanje da okrenemo za 180 stepeni i da krenemo da radimo suprotno, kako bi nam i rezultati bili suprotni od onoga što smo do tada stvarali. Kao jedino rešenje ukazuje nam se proces odricanja. Ovako posmatrano potpuno je jasno da je MANJE uzroka = VIŠE zdravlja. Svesno odricanje je neophodno da bi se stvorilo mesto za nešto novo i bolje jer čaša koja je puna, ne može da primi još.
Preokret
Sada je samo neophodno definisati koje su to pojave uzroci naših problema odnosno šta sve moramo iz prakse eliminisati kako bismo iskusili povećanje zdravlja i vitalnosti.
- Na prvom mestu kod velike većine nas nalazi se hrana. Ona stvara viškove na nekoliko načina. Jedan je konzumacija pogrešne hrane koja se mora u potpunosti prekinuti jer u celosti predstavlja višak. Drugi je konzumacija prevelikih količina hrane koja može da stvori viškove bez obzira na njen kvalitet. O temi hrane sam već puno pisao (HRANA, NAMIRNICE, DETOX, POST, SIMPTOMI, ŽIVA HRANA, ENZIMI, ENERGIJA, VIBRACIJA, KALORIJE, ŠEĆER, PROTEIN) tako da se neću peviše na tome zadržavati ovom prilikom.
- Dalje, iz upotrebe moramo eliminisati u što većoj mogućoj meri izlaganje štetnim materijama koje nisu hrana. Ovo je nadam se očigledno samo po sebi i odnosi se na alkohol, narkotike, cigarete, veštačke hemikalije, kafu, industrijske proizvode nalik hrani i farmaceutske preparate. Ovo su najčešće elementi koji stvaraju zavisnost u ljudskom organizmu jer predstavljaju ranije pomenute kompenzatore koji prividno održavaju balans ljudskog tela. Iz ovog razloga njhova eliminacija često ima pivremene prividno negativne posledice po telo jer otkriva stvarno stanje organizma bez agresivnih kompenzatornih uticaja.
- Stres je jedan od glavnih faktora koji utiče na poremećaj pravilnog funkcionisanja tela i ograničava njegovu mogućnost adekvatne eliminacije štetnih materija. Na ovaj način predstavlja jednu od najvećih prepreka u dostizanju zdravlja čak i kod onih koji vode prilišno uredan život po pitanju ishrane i kompenzatornih faktora. Možemo ga podeliti na fizičku i mentalnu komponentu.
- Fizička komponenta stresa, pored već pomenute hrane i kompenzatornih faktora, jeste sam fizički napor koji je apsolutno neophodan do određene granice, kada počne da predstavlja prepreku. Period fizičkog stresa dovodi do ubrzane proizvodnje otpadnih materija na ćelijskom nivou što opterećuje telo i onemogućava pravilnu eliminaciju. Ne zaboravimo da su čak i u profesionalnom sportu periodi odmora daleko duži od perioda intenzivnog treninga, i da su jednako važni za postizanje maksimalnih rezultata.
- Mentalna komponenta stresa jesu negativni misaoni tokovi i najlakše je podeliti ih u dve velike grupe. Negativni misaoni tokovi fokusirani na prošlost se u svakodnevnom govoru najčešće obeležavaju kao stanja depresije, a ako su fokusirani na budućnost zovemo ih stanja anksioznosti. Posmatrano još jednostavnije, možemo reći da je koren ovakvih stanja emocija straha fokusirana na prošlost ili budućnost. Veoma često predstavljaju uzok odnosno povod za dovođenje u stanja fizičkog stresa. Jedan od glavnih izvora ove komponente jesu masovni mediji i takozvana sredstva informisanja, a veoma često to može biti i negativno okruženje.
Dodavanje
U situaciji kada smo iz svog života oduzeli stvari koje su nam stvarale većinu iskustvenih problema uviđamo da nam se otvorio ogroman prostor i oslobodila velika količina vremena. Sada je konačno vreme da razmislimo o tome šte nam je potrebno da dodamo. Najadekvatnije bi bilo ponovo posmatrati situaciju sa nivoa uzroka. Ovako posmatrano idealno bi bilo da se u život uvedu stvari koje su funkcionalno iste, ali na nivou uzroka i posledice suprotne od ranijih.
Idealan primer je hrana. Da bi se organizam temeljno očistio od posledica pogrešne hrane, najefikasnji način je da se sva hrana u porpunosti isključi iz upotrebe i da se sprovede dubinski detoks putem posta. Kasnije, kada se vratimo hrani, gledamo da ona zadrži svoju suštinsku funkciju davanja forme našem fizičkom postojanju, a da pritom budu isključene smetnje koje nastaju upotrebom neadekvatne hrane. To najčešće zahteva da jedemo upravo suprotne materije od onih koje smo jeli pre posta. Kompenzatorni elementi nam tada više nisu potrebni i nakon prebrođenih kriza koje stvara zavisnost i želja za njima se drastično smanjuje.
Raspetljavanje
Što se tiče stresa, on je element života sa kojim se u većina toliko upetljala i saživela da smatramo da je neizbežan. Njegova eliminacija najčešće zahteva sistemski preokret u svim aspektima života strategijom istovremenog oduzimanja i dodavanja do trenutka njegovog iskorenjavanja. Ono što sigurno odmah moramo oduzeti jesu uticaji masovnih medija koji napadaju našu podsvest i naprestano rade na ojačavanju naših strahova i nesigurnosti. Ovakvi uticaji nemaju pozitivnu komponentu i moraju biti ograničeni u najvećoj mogućoj meri jer ih je gotovo nemoguće iskoreniti u modernom životu.
Sledeći aspekt je kontinuiran rad na našim odnosima sa okolinom, ispravljanje i popravka onih kod kojih je to moguće, a razvezivanje od ostalih. Ovaj proces je često krajnje bolan ali jednako neophodan za naš kontinuiran napredak. U ovakvim situacijama emocionalnih oscilacija izrazito je bitno pronaći svoj centar i držati ga u vidu, što se veoma uspešno postiže metodama usmerenog fokusa. Ovo može biti meditacija, molitva, trening, hobi, vizualizacija… Takođe, ne sme se zanemariti značaj adekvatnog i pravilnog sna za neutralisanje efekta fizičkog i mentalnog stresa. Ono što je bitno jeste da nakon oduzimanja nepoželjnog, dodajemo u svoj život samo one elemente, stanja, ljude, emocije, hranu i iskustva, koja će nas dovesti do ispunjenja naših kratkoročnih i dugoročnih ciljeva. Na ovaj način desiće se transformacija u nama i oko nas.
Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji!
