Nakon obrađene teme šećera u prethodnom tekstu želim da se ukratko osvrnem na drugo najčešće postavljano pitanje vezano za sve oblike biljne ishrane pa tako i za život na živoj hrani. U pitanju je naravno protein. Napominjem da se ove informacije, kao i do sada, odnose na moje lično iskustvo. Ne želim da negiram iskustva drugih ljudi već da predstavim viđenje situacije iz jednog drugačijeg ugla, na što jednostavniji način. Ovo je viđenje iz ugla detoksifikacije i uspostavljanja prirodnog telesnog balansa. Pa da krenemo.

Uloga

Ono što želim odmah da napomenem jeste da se potpuno slažem sa gledištem većine da je prisustvo proteina u ljudskom organizmu neophodno za njegovo pravilno funkcionisanje. Njihove uloge su mnogobrojne. Učestvuju u izgradnji nekih hormona, oni su enzimi koji ubrzavaju hemijske reakcije u telu, služe kao transporteri za neke vrste molekula i grade antitela koja su važan deo našeg imunog sistema. Ipak dve su funkcije proteina svima poznate. Oni se mogu koristiti za dobijanje energije kao alternativni izvor u odsustvu šećera. Ipak primarna funkcija u telu im je gradivna. Oni se koriste za izgradnju i održavanje integriteta ćelijskog zida.

Hrana

Kao što je u prethodnom odeljku ustanovljeno proteini su neophodni činioci telesnog sastava. Ipak, ovo ne znači nužno da oni moraju biti i neophodni činioci ljudske ishrane. Ovakva tvrdnja možda na prvi pogled deluje kontradiktorno, ali ima sasvim opravdano utemeljenje. Ono se krije u činjenici da su proteini u stvari kompleksni molekuli koji se grade od sitnijih jedinjenja koja nazivamo aminokiselinama. Unoseći putem hrane već gotove proteine, mi telu zadajemo dvostruki posao, prvo da ih razgradi na aminokiseline, a kasnije da od njih sintetiše proteine koji su mu potrebni. Kao što možemo pretpostaviti ovo je znatno manje efikasno nego da jednostavno unesemo neophodne aminokiseline direktno iz voća i povrća. Na ovaj način telu dajemo upravo ono što mu treba i zaobilazimo jedan veoma energetski zahtevan proces.

Količina

Velike polemike se vode oko toga koja je to količina proteina koja je neophodna ljudskom telu u toku jednog dana. Procene idu od 0.5g po kg bezmasne telesne mase, pa sve do 2g/kg u bodybuilding krugovima. Ja sam na sebi isprobao sve, od donje do gornje granice preporučenog unosa i mogu da zaključim da se mnogo bolje osećam što manje količine proteina unosim. Najbolje se osećam kada mi dnevni unos proteina ostaje u okvirima koji ne premašuju 15% kalorijskog unosa, a najbolji efekti mi se nalaze na oko 10%.

Uticaj

Ishrana bogata proteinima nosi sa sobom veoma velike rizike koje je važno napomenuti. Kao što je ranije navedeno proteini su sačinjeni od aminokiselina i već samo njihovo ime nas usmerava na to kakav bi mogao biti njihov uticaj u organizmu. Kao što nam je od ranije poznato kiseline su u ljudskom telu glavni uzroci nastanka upalnih procesa, pojave simptoma, a na kraju oštećenja i gubitka funkcije tkiva. Višak proteina koji telo ne može da iskotisti u izgradnji i za energiju potrebno je iz tela eliminisati. Ovu nezahvalnu funkciju imaju bubrezi, i oni su najčešće prvi koji podležu štetnom uticaju prevelikog unosa proteina. Kada su u stanju upale, njihova funkcija se smanjuje, oni se „zatvaraju“. Ova situacija je slična kao kada bismo imali sito sa otečenim žicama kroz koje gotovo ništa osim vode ne može da prođe. Ovo stanje povlači sa sobom povećanje kiselosti čitavog organizma stvaranjem limfne stagnacije. Ostali organi eliminacije takođe postaju preopterećeni i kreću da otkazuju poslušnost ukoliko telo malo ne odmorimo od proteina. Prvo uvek stradaju genetski slabi ili mehanički oslabljeni delovi tela.

Meso

Najnepovoljniji uticaj na ljudsko telo imaju proteini životinjskog porekla koji pored povećanja kiselosti organizma sa sobom nose dodatne faktore rizika. Najveći je taj što unosom mesa unosimo i mnoge druge materije koje nepovoljno utiču na čoveka. Ovih materija ima više kategorija. Unosimo u izobilju hormone stresa koje životinja luči u trenucima nasilnog oduzimanja života i time remetimo sopstveni endokrini balans. U prvom redu stvaramo u telu okruženje povećanog stresa koji bukvalno unosimo u sebe putem hrane. U drugom, slabimo svoj endokrini sistem koji atrofira zbog smanjene potrebe za radom. Mnogi koji osećaju povećanu količinu energije kada jedu meso u stvari osećaju povećano iskorišćenje već postojeće energije zbog unetih hormona u prvom redu adrenalina. Na ovaj način se stvara zabluda da nam meso daje energiju, kada je u stvari oduzima proizvodeći stalno stanje stresa u organizmu. Ovakvo stanje dodatno zatvara procese eliminacije tako što telesnu energiju usmerava ka mišićima kao odgovor na hemijski stvorenu percepciju stresne situacije. Ovim putem većina nas u svom iskustvi ima znatno veće količine stresa nego što je neophodno.

Dalje, putem mesa se unose i velike količine neurotransmitera koji ubrzavaju prenošenje signala o stresu kroz celo telo, a takođe doprinose atrofiji endokrinog sistema čiji je prirodni zadatak da proizvodi ove supstance. Najzad, u mesu se nalaze i neeliminisane materije iz limfnog sistema ubijene životinje koje su takođe kisele po svojoj prirodi. Ove kiseline deluju na naš organizam identično kao i naš sopstveni neeliminisani otpad.

Mišići

Najveći deo polemike oko unosa proteina potiče od mišljenja da su velike količine proteina neophodne za izgradnju mišića. Ipak činjenica je ta da su nam za izgradnju mišića potrebne aminokiseline. Njihovi najbolji izvori nalaze se u presnoj hrani biljnog porekla. Gotovo je nemoguće zadovoljiti dnevne kalorijske potrebe tela, a ostati u deficitu sa proteinim ili aminokiselinama. Ovo nam se potvrđuje i u životinjskom carstvu gde nalazimo da su neke od najvećih i najmišićavijih životinja isključivi biljojedi. S druge strane primećujemo da su istinski mesožderi veoma retki i malobrojni u prirodi, da svoj život provode u odmoru i spavanju sa izlivima energije samo kada love tj. kada su gladni. Takođe možemo primetiti da oni hranu unose veoma retko, najviše nekoliko puta nedeljno,  a veoma često i mnogo ređe.

Imajući ovo u vidu možemo zaključiti da za izgradnju mišića nisu potrebne ogromne količine sirovine. Izgradnja mišića je dugotrajan i postepen proces koji se aktivira po potrebi kada telu stvaramo otpor fizičkom aktivacijom. Istina je da unosom velike količine proteina možemo naizgled da povećamo veličinu naših mišića. Međutim, najvećiveći deo tog povećanja predstavljaju u stvari otoci usled upale mišića u telu koje ne može da postigne da eliminiše sve kiseline koje unosi hranom i stvara treningom. Ovo je lako zaključiti iz činjenice da svi oni koji na ovaj način svoje telo pumpaju, jako brzo i splasnu kada nisu u punom režimu treninga i ishrane.

Zaključak

Nakon ovog brzinskog osvrta na značaj, ulogu i uticaje proteina može se komotno zaključiti da oni nisu zaslužili svoje mesto među obaveznim činiocima ljudske ishrane. Čini se da je njihov značaj prenaglašen, kao i njihova korisnost za čoveka. Proteini imaju svoje mesto u našem životu, ali ne moraju da predstavljaju razlog za brigu jer je gotovo nemoguće da budemo u deficitu. Ako postoji nešto zbog čega trebamo opravdano da brinemo to je preteran unos proteina i posledice do kojih on dovodi. Obavljene su mnoge studije o štetnosti preternog unosa proteina i o njihovoj povezanosti sa najtežim vrstama oboljenja kao što su rak, alchajmerova, parkinsonova bolest, sve vrste alergija i mnoge druge. Najpoznatija među njima je čuvena Kineska studija, a ima ih nebrojeno i lako su dostupne putem interneta. Ipak, najbolja je studija obavljena na sopstvenom telu. Svi koji su ih isključili iz ishrane primetili su smanjenje upalnih procesa, povlačenje otoka, razgradnju kalcifikacija i nestanak bola. Ovakvi efekti već sami po sebi uručuju poziv da makar probamo da ih postignemo. Najbrži i najefikasniji način da ovo postignemo je da započnemo proces detoksifikacije tela. 🙂

 

Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji!

Širi info:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *