Veliki pozdrav svima! Nakon kraće promene ritma u objavama na sajtu u smislu sadržaja tekstova, vraćamo se na glavnu temu ove prezentacije. Naravno reč je o zdravlju, vitalnosti i blagostanju ljudi posmatrano i ugla čićenja tela na svim nivoima. Danas želim da se dotaknem teme koja, čini mi se, može da stvara mogo zabune i čini veliku štetu ako se razume na način koji je trenutno dominantan. Reč je o naslednim faktorima koji utiču na naše zdravlje, rast i razvoj.

Šta je genetika?

Kada posmatramo ljude i međusobno ih poredimo, nesporno je uočljivo da među njima postoje velike sličnosti, kao i da se najveće sličnosti primećuju među ljudima koji su u međusobnom krvnom srodstvu. Ovo je navelo istraživače da zaključe da postoje nasledni faktori koji se prenose sa roditelja na decu. Ovo osnovno zapažanje jeste tačno, ali sa nekoliko velikih zvezdica koje se nalaze pored njega. Činjeica da se određene osobine prenose naslednim putem je nesporna i određene odlike se definitivno mogu pratiti generacijama unazad kroz porodična stabla.

Zabuna nastaje onda kada se na osnovu toga donese zaključak da je ispoljavanje ovih osobina neminovno. Dominantno shvatanje genetike je da ona u potpunosti diktira naš rast i razvoj tokom života, kao i da upravlja našim zdravljem, inteligencijom, sposobnostima itd. Ovakvo gledište stavlja ljude u ulogu žrtve genetske lutrije i oduzima im nadu i moć da u svom životu naprave promene koje bi dovele do poreokreta njihovog stanja.

Epigenetika

U nauci je odavno poznato da u ljudskim ćelijama postoji genetski kod koji je zadužen za ispoljavanje određenih osobina tokom rasta i razvoja pojedinca. Međutim, veoma je zbunjujuće sasznanje da je većina ovog koda (oko 95%) kod ljudi neaktivna i da se sav taj kod naziva đubretom (junk DNA). Već sama pomisao da je ovako velika količina našeg genetskog materijala neaktivna mora stvoriti određena pitanja. U prirodi je lako uočljiv princip jednostavnosti i elegancije u zakonima koji upravljaju postojanjem i ovakva vrsta rasipanja informacija i potencijala se nikako ne uklapa u savršenstvo ostatka postojanja.

Ovde na scenu stupa grana nauke koja se bavi proučavanjem aktivacije genetskog koda. Primećeno je, naime, da manifestacija naslednih osobina u velikoj meri ima veze sa okruženjem u kojem se one ispoljavaju. U okviru genetskog koda postoje određene strukture i mehanizmi koji, na osnovu uslova sredine, aktiviraju delove genetskog koda koji u najvećoj meri odgovaraju preživljavanju u tim uslovima. Na ovaj način, moguće je promeniti manifestovanu genetiku određenog organizma, samo na osnovu izlaganja drugačijem okruženju. Ovakva teza potvrđenaje u blizanačkim studijama gde je primećeno da jednojajčani blizanci (identičan genetski matrijal) koji su razdvojeni po rođenju i usvojeni u različitim porodicama poprimaju nasledne bolesti i osobine svojih usvojenih roditelja u jednakoj meri kao i njihova biološka deca.

Životni stil

Kada ovako posmatramo ispoljavalje naslednih faktora dobijamo jednu potpuno drugačiju sliku ljudskog zdravlja. U prilici smo da primetimo da, pored genetskih, postoje i drugi faktori koji se prenose porodičnim putem. Ovo su naravno navike i životni stil. Svaki čovek, a pogotovo deca kada su vrlo mala, upija svoje okruženje, i prilagođava mu se na najbolji trenutno mogući način. Ovo se događa i na genetskom nivou. U ovom smislu čovek je antena/prijemnik koji očitava svoje okruženje. Ono što veoma lako možemo primetiti jeste da je životni stil jedna od odlika koja se nasleđuje porodično. Ishrana, radne navike, načini razmišljanja, emocionalne reakcije, fizička aktivnost… sve su karakteriskike koje se prenose sa starijih na mlađe generacije u okviru jedne porodice, najčešće imitacijom i podučavanjem, a povremeno čak i silom. Svi ovi navedeni, kao i mnogi drugi faktori, igraju ključnu ulogu u tome koje će naše genetske osobine i mehanizmi preživljavnja biti ispoljeni.

Ovo saznanje daje nam veliku priliku, ali istovremeno i svu odgovornost za naše zdravlje i blagostanje. Nema više izgovora u smislu „ovo je meni nasledno“ ili „to imaju svi u mojoj porodici“. Ono što je trajno nasledno jesu jedino genetske tendencije za ispoljavanje određene osobine. Ono što diktira da li će, kada i u kojoj meri ta tendencija biti ispoljena jeste naš životni stil to jest okruženje, životni uslovi i navike.

Genetika i iridologija

U iridološkoj praksi uočeno je da je moguće proceniti genetski potencial organizma na osnovu određenih znakova u oku. Na osnovu rasporeda i oblika vlakana dužice moguće je proceniti genetski potencijal organizma na skali od 1 do 10. Ali šta to tačno znači. Da bismo ovo bolje shvatili, treba imati na umu na koji način se genetski kod nasleđuje. Prilikom začeća deteta, nasleđuju se upravo oni faktori koji su trenutno aktivni kod roditelja. Ukoliko roditelji imaju aktivne određene gene koji su posledica nezdravog i neprirodnog životnog stila, ovi faktori će biti nasleđeni kao dominantni, i naravno isto važi i za genetiku aktiviranu zdravim i povoljnim navikama. Ako ovaj princip posmatramo generacijama unazad, možemo primetiti da je moguća lepeza u nasleđivanju genetskog potencijala ogromna. Velika većina ljudi je nasledila prosečnu genetiku, a uvek imamo i određeni procenat onih ljudi koji su nasledeili izrazito snažnu genetiku i onih čija je genetika mešavina generacijskih loših navika i samim tim veoma slaba.

Genetika i detox

Ljudi čija je genetika izrazito jaka, po pravilu imaju veću otpornost na štetne faktore okruženja. Ovo je zato što su u njihovoj genetici dominantni  oni faktori koji su nasleđeni upražnjavanjem povoljnih navika, to jest oni imaju manji procenat genetike koja predstavlja odgovor na štetan životni stil. Zbog toga štetne navike na njih deluju sporije i naizgled manje intenzivno. Ovo je razlog zašto neki ljudi mogu da ne vode računa o svom zdravlju i navikama, a da ipak budu uočljivo zdravi i efikasni. Ipak, oni svojim navikama aktiviraju adaptivne faktore i na svoju decu prenose slabiju genetiku nego što su sami nasledili. Njima se posledice akumuliraju bez većih poteškoća u svakodnevnom životu, a manifestuju se, najčešće, u jednom velikom akutnom udaru koji često ostavlja velike i trajne posledice  ukoliko ne dovede do trenutne smrti (recimo infarkt, šlog i slične manifestacije). Ovo je takođe razlog zašto jača genetika bolje reaguje na promene navika i životnog stila, te na proces detoxa. Promena okruženja na bolje odmah aktivira već postojeći potencijal i telo se veoma brzo prilagođava ovim promenama jer je genetski pripremljeno na život u takvim uslovima.

S druge strane, ljudi sa slabijim genetskim potencijalom moraju da vode računa o najmanjim sitnicama i ipak ponekad nemaju ni blizu idealne rezultate. Ovo je zato što otplaćuju generacijske greške svojih predaka i zbog toga moraju  da budu maksimalno svesni svoje situacije da bi aktivirali pun potencijal svoje genetike i na svoje potomstvo preneli veći potencijal nego što su sami nasledeili. Slaba genetika odmah reaguje na loše navike jer je puna adaptivnih mehanizma koji su stvoreni upražnjavanjem istih ili sličnih navika od strane njihovih predaka. Svest o ovakvoj situaciji jedina može dovesti do toga ljudi genetski ojačaju i preokrenu situaciju koja počinje da deluje beznadežno. Slabiju genetiku po pravilu odlikuju dugogodišnje hronične manifestacije i sporo ali konstantno propadanje zdravlja tokom života, i isto tako spor i mukotrpan oporavak.

Mnogi među nama koji su rođeni sa slabijim genetskim potencijalom osećaju određenu vrstu nepravde jer ne mogu da se u jednakoj meri predaju takozvanim užitcima kao i ljudi sa jačom genetikom. Ipak, treba imati na umu da su upravo nosioci niskog genetskog potencijala oni koji dolaze do saznanja o neophodnosti životnih promena, baš iz same potrebe da povećaju kvalitet svog života. Nosioci jake genetike se često ne osvrću na suptilna upozorenja svog tela i nastavljaju da ga nemilice iscrpljuju, dok su oni sa slabijom genetikom upravo ti kojima je dosta muke i patnje i koji žele da svoje stanje što pre preokenu i osete zdravlje za koje često nikada i nisu znali.

Na našu veliku sreću, praveći pozitivne promene, moguće je otključati i ogromnu rezervu genetskog potencijala koja se krije u neaktivnim delovima genetskog koda. Ove genetske strukture se tiho prenose kroz generacije iz najdublje prošlosti i čekaju povoljne uslove da ponovo budu aktivirane i otključaju nam sposobnosti koje su ostale zabeležene samo u takozvanim mitovima i legendama. Praktikovanje čišćenja tela putem posta i prirodne ishrane, dodatnih metoda i lekovitog bilja omogućava telu da izbaci blokade koje nam uskraćuju pristup skrivenim potencijalima ljudskog sistema. Upornim radom i nepokolebljivim zalaganjem tokom godina dovodimo se u priliku da osetimo blagodeti boravka u ljudskom telu koje smo dugo smatrali samo plodom mašte drevnih autora. Jasno je da 95% neaktivnog ljudskog genetskog koda sigurno ima neku funkciju i da samo čeka u pripravnosti da se jave povoljni uslovi za njegovu aktivaciju.

 

Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji!