Enzimi su koncept koji je od izuzetnog značaja za razumevanje funkcionisanja ljudskog tela, naročito na nivou odvijanja hemijskih reakcija. Enzimi su prema svojoj hemijskoj prirodi proteini, a imaju ulogu katalizatora hemijskih reakcija. To znači da oni ubrzavaju odvijanje hemijskih procesa, a da pri tome ne menjaju svoju hemijsku strukturu. Glavni organi za proizvodlju enzima u ljudskom telu su pankreas i jetra. Enzime možemo svrstavati u grupe na osnovu nekoliko kriterijuma, ali podela koja je najvažnija za razumevanje iz perspektive detoksifikacije jeste podela na digestivne i sistemske enzime.
Digestivni Enzimi
Digestivni enzimi su oni koji nam omogućavaju pravilno varenja hrane. Njihova uloga je da omoguće da se hrana koja ima složenu hemijsku strukturu uspešno razloži na proste hranljive materije. Ovi enzimi se proizvode u ljudskom telu i luče duž probavnog trakta prema potrebama za razgradnjom hrane. Lučenje enzima počinje već u usnoj duplji, i na ovom mestu započinje razgradnja složenih šećera uz prisustvo enzima amilaze. Zbog ovog procesa temeljno žvakanje hrane i njeno mešanje sa pljuvačkom je od izuzetnog značaja kada je u pitanju pravilna konzumazija hrane i njeno adekvatno iskorišćenje.
Razlaganje šećera se privremeno zaustavlja u želucu gde se uz prisustvo želudačne kiseline aktiviraja pepsin, enzim za razlaganje proteina. Nakon izlaska iz želuca, kiseine iz želuca se neutrališu izlučivanjem bikarbonata iz pankreasa. U tako stvorenoj alkalnoj sredini se nastavlja razgradnja složenih šećera. Ovo se dešava uz prisustvo amilaze iz pankreasa i izomaltaze, glukoamilaze, laktaze, saharidaze, koje luče ćelije crevnog zida. U dvanaestopalačnom crevu se nastavlja i razgradnja proteina na aminokiseline uz prisustvo tripsina, himotripsina, elastaze, kao i karboksipeptidaze A i B. U tankom crevu se vrši i razgradnja masti u prisustvu žučnog soka i pankreasnog enzima lipaze. Kada prođu ove procese razgradnje, hranljive materije su sprenme za apsorbciju kroz zid tankog creva.
Sistemski Enzimi
Uloga sistemskih enzima u ljudskom telu je toliko raznovrsna, da se procesi u kojima oni učestvuju gotovo ni ne mogu pobrojati. Između ostalog, oni su zaduženi za parvilno funkcionisanje ćelijskog metabolizma, imunog sistema, za iskorišćenje minerala iz hrane, za rast i deobu ćelija. Slobodno se može reći da je bez ovih enzima u ljudskom telu život apsolutno nemoguć. Takođe je veoma bitno naglasiti da ove enzime ljudsko telo ne proizvodi. Njih je moguće uneti jedino putem hrane. Uptavo zbog ovakve nezamenljive uloge, prisustvo enzima predstavlja glavnu odliku i merilo prema kojem utvrđujemo koja hrana živa, a koja ne. Enzimi u hrani su veoma osetljivi na temperaturu, i gotovo svaka termička obrada hrane ih uništava. Oni mogu podnositi temperature do 43°C i nakon toga se razgrađuju. Ovo je glavni razlog zašto se za kuvanu i pečenu hranu kaše da je mrtva. Ona ne predaje telu enzime koji su potrebni da bi se iskoristile hranljive materije koje u sebi nosi. Tako primorava telo da troši svoje enzimske rezerve koje su ograničene, i mogu se dopuniti jedino iz žive hrane.
Enzimi i detox
Uloga enzima u procesu detoksifikacije je takođe velika. Mehanizmi su različiti zavisno od nivoa detoxa, ali je uloga uvek slična. Oni su ključni u razlaganju nagomilanih naslaga u probavnom traktu, kao i onih koje se nalaze u međućelijskim prostorima. Ukoliko nema dovoljno enzima u telu, velika je verovarnoća da će se ove naslage povćavati, dok se u njihovom prisustvu one lakše razbijaju i eliminišu iz tela. Ovo važi za proces detoksifikacije koji se dešava uz prisustvo hranljivih materija, kao što je recimo detoks na živoj hrani, voću ili sokovima. S druge strane, ukoliko podvrgnemo telo detoksu bez hranljivih materija kao što je vodeni ili suvi post, enzimi opet imaju ključnu ulogu u recikliranju otpadnih materija, i njihovom iskorišćenju za ishranu tela. Iz ovih razloga trebali bismo voditi računa da naše enzimske rezerve redovno popunjavamo što većim unosom žive hrane.
Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji!