Pozdrav svim čitaocima. Današnja tema biće upravo ona koja je suštinski uzrok i mehanizam okidač za sve probleme koje mnifestujemo u svom fizičkom telu, a posledično i u svojoj okolini. Radi se naravno o emocijama. Pokušaću da razjasnim na koji način emocije pokreću mehanizme za stvaranje simptoma koji su ranije u nekoliko navrata opisani na blogu. Takođe, pokušaću da proniknem u poreklo, značaj i osnovnu podelu emocija i njihovu vezu sa evoluciom naše svesti.
Hrana
Nije potrebno preterano puno razmišljanja da bi se uvidela veza između emocija i hrane. Ona je apsolutno evidentna u svakodnevnom životu, ukoliko se samo malo zadubimo ispod površine svog ponašanja. Svako od nas je od malih nogu uslovljen da najtežu hranu jede u najemotivnijim situacijama. Kada se nešto slavi, uvek je to praćeno obiljem hrane. Isto tako, svima nama je poznato jedenje od ‘nervoze’. Čak su i najtužnije životne situacije praćene feštama i takozvanim gozbama. Na ovaj način hrana se od najranije mladosti povezuje sa emotivno nabijenim situacijama. I to upravo najteža i najštetnija moguća hrana. Zbog čega je to tako?
Sedativ
Možda će zvučati čudno na prvu loptu ali zasigurno ne i na drugu. Osnovna upotreba hrane u modernom svetu je da služi kao sedativ protiv doživljavanja burnih emocija. Teška hrana se u tim situacijama koristi ne bi li spustila našu vibraciju i snizila naš nivo energija na onaj koji nam je lagodan tj. na onaj na koji smo navikli. Emocionalna stanja su po samoj svojoj prirodi izuzetno energetski nabijena i izbacuju nas iz naše zone komfora. Ipak, većina nas je naviknuta da takva stanja zatrpava hranom ne bi li iskontrolisali ova energetska pražnjenja i izbegli njihovo doživljavanje. Hrana koju jedemo u tim trenucima je upravo ona hrana koja stvara nejveće naslage u našem organizmu.
Energetska stanja koja smo hteli da potisnemo i izbegnemo jedenjem teške hrane tada u stvari ostaju zapisana u naslagama stvorenim od te hrane. Ove naslage kasnije sprečavaju pravilan protok energije kroz fizičko telo i omogućavaju manifestovanje simptoma bolesti. To je takođe razlog zašto u periodima detoxa, kada se čiste naslage iz tela, doživljavamo i burne emotivne izlive. Emocija biva otpuštena iz tela zajedno sa naslagama u kojima je bila zapisana.
Mast
Hrana koja prednjači u svojoj ulozi zatrpavanja emocija jeste masnoća. Ona se u principu najbolje može opisati kao univerzalni izolator. Kao što nas izoluje od uticaja hladnoće, i od kiselina u ljudskom telu, tako nas izoluje i od doživljavanja intenzivnih i suptilnih energetskih vibracija. Ona te vibracije priguši i uspori, ali istovremeno menja svoju strukturu i zadržava njihov energetski zapis. Mnogi bi ovde mogli reći da se isti procesi dešavaju i sa vodim, pa čak i sa gasovima, i to sa punim pravom. Ipak, treba uzeti u obzir da su voda i gasovi znatno fluidniji i da se zvog toga ne talože u našem telu u tolikoj meri. Nasuprot tome, masne naslage se veoma sporo eliminišu, i zbog toga talože i zadržavaju u tkivima.
Sluz
Sličan mehanizam se dešava sa hranom koja proizvodi sluz. Ovo je hrana koju obeležavaju proteini. Ona stimuliše reakciju sluznice i lučenje sluzi koja opet ometa i usporava protok emocionalne energije kroz ljudsko telo. Isto kao i u slučaju masti, sluz koje se sporo eliminiše iz tela u sebi zadržava zapis o energiji koja ju je proizvela i zaključava tu energiju u našem telu do trenutka eliminacije.
Emocije
Uloga postojanja emocionalnih reakcija u ljudskom sistemu je izuzetno važna. U svojoj suštini emocije predstavljaju naš kompas koji usmerava naše ponašanje u pravcu pozitivne evolucije. Sve ono što u nama proizvodi reakcije koje smatramo za dobre i poželjne jeste znak da mi evoluiramo tj. unapređujemo sebe i svet oko sebe. Ove reakcije nazivamo pozitivnim emocijama i one se javljaju kada delamo iz stanja ljubavi. Nasuprot tome, kada činimo iz pozicije straha, makar to bile i radnje koje se smatraju poželjnim, u našem iskustvu će se manifestovati negativne emocije.
Recimo da pronađemo nečiji novčanik na ulici. Ukoliko ga vratimo zato što znamo koliko on zanči vlasniku, i koliko čemo mu patnje i muke olakšati kada novčanik dobije nazad osetićemo se kao da smo učinili dobro delo i u našem iskustvu će se manifestovati pozitivne emocije. S druge strane mi istu radnju vraćanja novčanika možemo da učinimo iz straha da ne budemo uhvaćeni u krađi i od eventualne kazne koja je vezana sa tim. U ovom slučaju akt vraćanja novčanika je u stvari sebičan jer je za svoj uzrok imao lični strah, a ne ljubav prema drugome, i kao takav neće proizvesti pozitivne emocije. Na isti način postoji velika razlika u tome da li jedemo prirodnu hranu iz straha od bolesti ili iz ljubavi prema svom telu i svojoj okolini. Zbog toga kažemo da je ego tvorevina straha i naš najveći neprijatelj, a ljubav isceljujuća sila.
Kompas
Kao što se iz navedenog primera može naslutiti, sve emocije u svojoj osnovi imaju dva stanja duha, a to su ljubav i strah. Naravno, ako bismo išli dalje, do nedualnosti, i ova stanja imaju isti izvor. Ipak u fizičkom svetu u kom se trenutno nalazimo vlada dualnost, a ljubav i strah su njena osnova. Ova dva stanja nisu emocije, već predstavljaju izvorište za sve one reakcije koje nazivamo emocijama. Lubav je stanje ili sila koja gradi stabilne strukture i nosi smislene i razgovetne informacije. Strah je sila koja ruši i razgrađuje i predstavlja šum u odnosu na signal ljubavi. Iz ovog razloga je od najveće važnosti da svoje emocije u potpunosti i do kraja doživimo ne bili smo znali da li se nalazimo na putu stvaranja ili razaranja , empatije ili sebičnosti, evolucije ili devolucije. Emocije su naš kompas na putu ličnog razvoja i bez njih, gotovo je neminovno da ćemo da zalutamo.
Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji!