Namirnice

Namirnice koje pomažu u procesu detoksifikacije organizma su one namirnice koje alkalizuju i hidriraju organizam, stvaraju najmanje opterećenja u našem telu, zahtevaju najmanje energije za varenje i koje ne stvaraju reakciju sluznice i samim tim se lako eliminišu iz probavnog sistema.

Iz pozicije procesa detoksifikacije sve namirnice možemo podeliti u nekoliko kategorija imajući u vidu njihove uloge.

Više...

1. Sveže voće predstavlja idealnu hranu za ljudski sistem, kako u procesu detoksa tako i u redovnoj ishrani. Ono sadrži izbalansirane količine prostih šećera glukoze i fruktoze koji, vezani biljnim vlaknima, predstavljaju gorivo za naše telo. Uz to u voću imamo procentualno male ali dovoljne količine aminokiselina potrebnih za pravilan rast, razvoj i izgradnju ćelija kao i masnih kiselina neophodnih za hormonalni balans. Visok sadržaj rastvorivih vlakana je blag za sluznicu našeg probavnog trakta, stimuliše izbacivanje zaostalog otpada i stvara povoljne uslove za razvoj zdrave stomačne flore i faune. Za detoksifikaciju je najpoželjnije sočno, vodenasto voće koje hrani, a istovremeno hidrira limfotok i ispira naš organizam. Tu spadaju Lubenice, dinje, grožđe, trešnje, višnje, jabuke, kruške, breskve, šljive, jagode, maline, kupine, borovnice, pomorandže, mandarine, mango… Voće koje ne sadrži veliki procenat vode se malo sporije probavlja, ali zato u velikoj meri doprinosi stvaranju osećaja sitosti. U ovu grupu spadaju banane, urme, durijan, suvo voće… i u kontekstu intenzivnog detoksa predstavljaju izuzetno blagu kočnicu i sredstvo za uzemljenje. Najpovoljnije je jesti jednu vrstu voća za jedan obrok, ili najviše 3-4 vrste voća u voćnoj salati.

2. Plodovi jednogodišnjih biljaka su namirnice koje se najčešće smatraju povrćem iako ima mnogo više argumenata da se smatraju voćem. Tu spadaju paradajz, paprika, krastavac, tikvice, patlidžan. Preporučljivo je jesti ih sveže u salatama, u kombinaciji sa drugim povrćem. U kontekstu voćne ishrane i posta predstavljaju usporenje i veoma blagu kočnicu za detox, dok u kontekstu svaštojedske ishrane predstavljaju tranzicioni korak ka intenzivnijem čišćenju organizma.

3. Zeleno lisnato povrće obiluje aminokiselinama, mastima i mineralima. Najbolje je da se jede sirovo u salatama a može i pripremljeno na pari ili bareno. Zbog visokog sadržaja celuloze ne predstavlja idealnu hranu za ljude u velikim količinama, može usporiti varenje i probavu a samim tim i proces detoksifikacije, ali zbog veoma velike količine hranljivih materija veoma poželjno u ishrani van konteksta detoksifikacije dok u okviru tog konteksta služe kao kočnica i sredstvo za uzemljenje, izgradnju i uspostavljanje balansa. Prilikom konzumacije preporučuje se izuzetno dugo žvakanje i time usitnjavanje vlakana, a najbolji način za konzumaciju je da se ceđenjem odstrani celulza i pije njihov sok ili u šejkovima. Ovde spadaju biljke kao što je kelj, spanać, blitva, raštan, zelena salata, maslačak, radič……

4. Korenasto, glavičasto i skrobasto povrće takođe sadrži prilično visok nivo celuloze kao i složene šećere u vidu skroba i na taj način usporava proces detoksifikacije ali je zbog svog mineralnog i vitaminskog sadržaja primereno korišćenju u redovnoj ishrani. Koristi se sirovo kao dodatak salatama, probareno ili pripremljeno na pari. U kontekstu detoksifikacije korisno je za usporavanje ili pak zaustavljanje procesa u slučaju da su reakcije koje nastaju previše jake, za uzemljenje i balans. Ovde ubrajamo šargarepu, batat, luk (crni i beli), kupus, brokoli, karfiol, cveklu, celer, ren, đumbir, kurkumu, kelerabu, tikve i bundeve. Mogu se jesti sirovi, pripremljeni na pari ili u čorbama, a takođe su većinom odlični za ceđenje sokova.

5. Lekovito i začinsko bilje je u svojoj suštini veoma aromatično povrće, koristi se u malim količinama zbog velike koncentracije hranljivih materija i esencijalnih ulja te intenzivnih ukusa. U ishrani se najčešće koristi kao dodatak salatama i barenom povrću. U kontekstu detoksifikacije ove biljke se koriste u svom koncentrovanom obliku u vidu biljnih tinktura i čajeva i služe kao podrška organizmu u procesu intenzivne eliminacije. Predstavnici ove grupe su bosiljak, origano, peršun, mirođija, ruzmarin, vlasac, menta, timijan, kamilica, čičak, pelin, nana, kopriva, bokvica, maslačak, neven, slez, i stotine drugih. Mogu se koristiti sveži, sušeni i u vidu biljnih ekstrakata.

6. Klice predstavljaju proklijalo semenje biljaka koje je izuzetno bogato hranljivim materijama i koristi se uglavnom za ceđenje soka ili kao dodatak salatama. Najčešže se proklijava alfalfa (detelina), žitarice i kupusnjače.

Određene namirnice stvaraju blagu kiselu reakciju u telu i mogu se koristiti u kontekstu usporavanja procesa detoksifikacije kao i u kontekstu prelaska na alkalnu ishranu. Tu spadaju avokado, masline, ukišeljeno povrće, sirće, semena i orašasti plodovi koje je neophodno pre konzumacije potopiti u vodu i ostaviti da odstoje radi otklanjanja antinutrijenata.

‚Namirnice‘ tj. materije koje je apsolutno neophodno izbegavati u ishrani, bilo da je u pitanju proces detoksifikacije ili redovna ishrana su:

  • Industrijske i rafinisane namirnice – rafinisani šećer, so, brašno, ulja, namirnice sa dodatim konzervansima, aditivima, veštačkim bojama, pojačivačima ukusa, emulgatorima… Uglavnom sve što se nalazi u pakovanjima i ima sastojke.

  • Sve namirnice životinjskog porekla – Mleko i svi mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine i jaja stvaraju kiselost i intenzivnu reakciju sluznice, teško se eliminišu, trule i raspadaju se u probavnom traktu. Takođe svojim nusproduktima metabolizma povećavaju kiselost organizma i tako predstavljaju veliku opasnost za telo.

  • Žitarice – stvaraju kiselu sredinu i jaku reakciju sluznice i nadimanje, lepe se za probavni trakt i doprinose u stvaranju naslaga i crevnog plaka, poželjno jedino koristiti proklijale.

  • Neurotoksini, stimulansi i narkotici – Pesticidi, fluor, olovo, živa, aluminijum, alkohol, kafa, cigarete, kakao, tablete i praškovi.

Manje...

 

Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji! 

Širi info: