Nedavno sam u svojoj grupi za podršku dobio molbu da se osvrnem temu duhovnosti u nekom od tekstova na blogu. Ovo je tema koja se na suptilan način provlači kroz veliki broj ranijih tekstova jer je neraskidivo povezana sa procesom detoxa. Raniji tekstovi koji su u najvećij meri povezani sa ovom temom su: VIBRACIJA, ENERGIJA, TRANSFORMACIJA, EMOCIJE. O ovoj temi je naravno moguće napisati čitave knjige. Ja ću ovde pokušati da prenesem deo svog razumevanja u što kraćem i razumljivijem obliku.
Šta je duhovnost?
Na pitanje šta je duhovnost je prilično teško odgovoriti, i neizostavno odgovor mora biti subjektivan. U tom smislu ja mogu reći jedino šta za mene jeste, a šta nije obuhvaćeno ovim pojmom. Na samom početku želeo bih da spomenem da religioznost i duhovnost po mom mišljenju mogu, ali i ne moraju imati dodirne tačke. S obzirom da je duhovnost individualna stvar, u tom smislu neki religiozni pojedinci mogu biti duhovni, a može im i manjkati duhovnost. Ova činjenica važi za sve grupe ljudi, i ni jedna grupa nije apsolutno homogena, bez obzira na kriterijum. Isto tako i čovek koji nije religiozan može bez problema biti duhovan.
Telo i duh
Kada proučimo poslovicu „U zdravom telu zdrav duh“, možemo videti da je jedna od osnova ove dualnosti podela na telo i duh, to jest na materiju i nematerijalno. Ovako posmatrajući, najlakše je definisati duhovnog čoveka kao onog ko prepoznaje da je svet veći/širi od isključivo materijalne komponente. Ovo je odlična početna definicija iako ne može nikada biti kompletna, kao ni jedna druga. Ipak, kada vidimo čoveka koje bez prestanka sve svoje napore ulaže u materijalne stvari i potpuno zanemaruje nematerijalne sapekte postojanja za njega nam je teško da upotrebimo odrednicu duhovan. Naravno, kada posmatramo stvari kroz prizmu dualnosti, imamo potpuno pojednostavljeno viđenje i izmiču nam suptilne nijanse od kojih je život sačinjen. Naravno da ne postoji čovek koji je 100% materijalista, kao ni onaj koji je 100% duhovan. Da bismo postojali u ovom materijalnom svetu moramo pronaći balans koji nam dozvoljava duhovni rast u materijalnim okvirima. U ovom smislu duhovan čovek bi bio onaj koji više naginje ka nematerijalnom aspektu postojanja, a manje ka materijalnom.
Suptilnost
Ako se pak udubimo dublje, moramo doći do zaključka da su i materijalni i nematerijalni svet u stvari ista pojava, a razlikuju se samo u suptilnosti svoje manifestacije. Deo postojanja koji nazivamo materijalnim je grublji/gušći/očigledniji od nematerijalnog. Materijalni svet je svet čula. Sve ono što možemo da vidimo, čujemo, namirišemo, dotaknemo, okusimo je materijalno. To je samo jedan od mogućih izraza postojanja koji nam nameće određena ograničenja kako bi nas usmerio da naučimo lekcije koje se ne mogu naučiti drugačije.
Sledeći, malo suptilniji nivo postojanja je mentalni/intelektualni/umni. On takođe postoji u svetu dualnosti i postoji da nam služi kao alatka za snalaženje u fizičkom svetu. U tom smislu i on je deo našeg fizičkog postojanja, samo malo suptilniji. Negova namena je da razvrstava, klasifikuje, analizira i tumači iskustva i na taj način nam obezbedi fizički opstanak.
Dublje nas čeka emocionalni nivo koji nam je sistem za navigaciju. On je tu da nam omogući da donesemo najbolje moguće odluke na osnovu sistema povratne informacije. Emocije su te koje nam dozvoljavaju da razgraničimo dobro od lošeg, povoljno od nepovoljnog, poželjno od nepoželjnog. Mnogi ljudi ovu funkciju emocionalnog sistema prebacuju na mentalni i na taj način sebi stvaraju velike probleme, jer su odluke koje donesemo iz uma podešene da nam obezbede fizičko preživljavanje i ništa više od toga.
Iza ovog nivoa imamo nivo čiste energije koju je veoma teško iskusiti dok smo još vezani za fizičko telo. To je nivo čiste svesti, jedinstva svega što postoji gde nemamo podele i granice. Na ovom nivou sve u postojanju doživljavamo kao JA.
Ego
I tako dolazimo do možda najbolje odrednice ili pokazatelja duhovnosti. Ego je najbolje definisati kao vezanost/strah/odsustvo ljubavi. Ego se javlja na svim nivoima postojanja upravo kao vezanost za forme koje se na tom nivou javljaju. Svaka vezanost je u stvari ograničenje koje namećemo sami sebi tako što se identifikujemo sa nečim što je manje od onoga što u stvari jesmo.
Vezanost za materijalne forme kao što je telo, garderoba, šminka, uređaji, aparati, nakit itd je najočigledniji izraz ega. Materijalni svet je najmanji deo postojanja i kao takav predstavlja najveće ograničenje za čistu svest. U tom smislu, ovakav ego je i najočiglednije, i najviše sputava rast i razumevanje suštine.
Dalje, možemo biti vezani za svoj mentalni svet. Ova vezanost je malo suptilnija od prethodne, teže uočljiva i samim tim teža za prevazilaženje. Ovde leži zamka za sve intelektualce. Ako smo vezani za svoja dosadašnja saznanja, automatski nismo otvoreni za nova. Mentalna vezanost za sliku o sebi i o informacijama koje imamo daje nam i osećaj superiornosti, te se manifestuje kao ponižavanje, vređanje, ismevanje, ogovaranje itd, sve u cilju da sebe učinimo većim. Ovo je mehanizam koji nam onemogućava rast, čak i onda kada smo prevazišli materijalne vezanosti.
Najsuptilniji oblik vezanosti je vezanost za naša emocionalna stanja. Ovaj nivo je u stvari osnova jer se na njemu nalazi osnovna dualnost koja opisuje naše postojanje, dualnost LJUBAV/STRAH. Svaka naša vezanost na drugim nivoima je proizvod straha to jest nedostatka ljubavi. Vezanost za novac – strah od nemanja, vezanost za telo – strah od neadekvatnosti, zadirkivanja, slabosti, bolesti… Vezanost za hranu – strah od gladi, vezanost za ljude, strah od samoće, vezanost za znanje, strah od neznanja itd itd itd. U korenu svak vezanosti, pa samim tim i postojanja ega jeste neka od manifestacija straha, i upravo taj strah nas dovodi do toga da se desi ono čega se plašimo. Čovek koji je vezan za hranu je stalno gladan iako hrane ima, ko je vezan za ljude stalno je usamljen, čak i kada je sa ljudima, sveznalica je zatvoren za nova znanja i tako ostaje neznalica…
Put
Na kraju svih krajeva, duhovnost je ipak put, a ne neko stanje ili cilj. Ono što ja vidim kao obeležja ovog puta jeste odricanje tj prekidanje vezanosti. Materijalno odricanje se oslikava uzdržavanjem od kratkotrajnih materijalnih, čulnih zadovoljstava sa jedne strane, i davanjem sa druge. Davanje je veoma bitan mehanizam odricanja jer upravo davanje stoji kao suprotnost uzimanju i grabljenju koje je odraz straha od nemanja. Nije škrt onaj ko nema nego nema onaj ko je škrt. Svega ima dovoljno za sve, pa i više od toga, samo ako se možemo otrgnuti straha i zamisliti svet u kojem svi daju umesto onog u kojem svi uzimaju.
I u sklopu mentalnog postojanja, davanje je mehanizam koji nas ispunjava u čini srećnim, jer smo u situaciji da oplemenimo i uzdignemo druge ljude. Ovo se može svesti na davanje znanja i podelu svojih iskustava na dobrobit svima. I na kraju i emocionalni nivo ima svoju dimenziju davanja, a to je davanje ljubavi svima koji su oko nas. Ovo je moguće ako i sami jesmo u stanju ljubavi, ako smo radili na sebi i prevazilazimo svoje strahove koji nas teraju na uzimanje i pohlepu.
Detox
I na samom kraju, ukratko o povezanosti metoda detoxa i duhovnog rasta i razvoja. Da bi sam proces detoxa otpočeo, mi nužno moramo biti na duhovnom putu jer ovaj proces je upravo proces odricanja. Neophodno je da se odreknemo svih navika koje su nas dovele do stanja zatrovanosti tela i uma. Moramo se osloboditi malo po malo vezanosti koje nam ne dozvoljavaju pravilan protok energije kroz sve sisteme. Ovo se ogleda u odricanju od unosa određenih materija koje daju kratkotročno zadovoljstvo po cenu dugoročnog propadajna. Ovo takođe podrazumeva i odricanje od negativnih misli i i deja koje nas sputavaju. Detox takođe znači i prihvatanje svojih strahova, prevazilaženje istih i njihovo pretvaranje u ljubav, kako prema sebi tako i prema drugima istovremeno. Za duhovni put je najbitnije da shvatimo da mi već jesmo duhovni, tj da smo duhovno biće koje proživljava materijalno iskustvo kako bi naučilo lekcije koje ono sa sobom nosi, i da isključivo od naše svesti zavisi kakvo će to iskustvo biti.
Hvala na posvećenoj pažnji i izdvojenom vremenu i energiji!
